Connect with us

Srbija

ŽERAR DEPARDJE GLUMI SLOBODANA MILOŠEVIĆA U ALBANSKOM FILMU: Još jedan skandal francuskog glumca

Published

on

Jedna fotografija na „Instagram“ profilu Edija Rame sa Aljbinom Kurtijem i Žerarom Depardjeom podstakla je veliku raspravu u regionu – čiji je Depardje? Rasprava postaje još žešća kada se pomene da će francuski glumac igrati u filmu „Milošević i mi“.

Radnja filma Milošević i mi je smeštena u 2003. godinu, film prati život albanskih porodica posle rata na Kosovu 1999. godine. Reditelj je Arben Kastrati iz Prištine, a snima se u albanskom gradu Đirokastri.

I to je sve što se za sada zna o filmu. Da li je iznenađenje što ćemo Depardjea gledati u ovom ostvarenju?

Istoričar Veljko Stanić, misli da je sasvim očekivano da Depardje prihvati takvu jednu ulogu.

„Nemoguće mnogo je snimao. Snimio je preko 200 filmova, u svim žanrovima se ostvario, bilo je tu promašaja i slabih filmova i velikih uspeha. Neko ko nije mnogo birao, nego je mnogo radio i zbog toga bio voljen“, dodaje Stanić.

Film Milošević i mi još nije najavljen u francuskim filmskim krugovima. A u albanskim je izazvao brojne komentare na račun Edija Rame. Pojedini kosovski portali uporedili su ovaj Ramin potez sa proglašenjem Gorana Bregovića počasnim građaninom Tirane.

Jedna tako izrazito poznata figura povlači sa sobom ono što nazivamo senzacionalističkim praćenjem. Svaki pokret se tu gleda, svaka izjava se tu meri, to je nešto što prati vedete tog ranga

Veljko Stanić

„Jedna tako izrazito poznata figura povlači sa sobom ono što nazivamo senzacionalističkim praćenjem. Svaki pokret se tu gleda, svaka izjava se tu meri, to je nešto što prati vedete tog ranga. Mislim da tu srpski i albanski mediji više liče jedni na druge, da tu ima pomalo i dečje svađe, ko je čiji, ko je za koga, da se opredeljuje, glumi, igra“, napominje Stanić.

Dramska autorka Biljana Srbljanović, bez obzira na to što voli Edija Ramu kao umetnika, veruje da taj film sigurno neće imati nikakav umetnički kvalitet.

Pored toga, dodaje Srbljanovićeva, Depardje je poznat po tome da poslednjih godina ne uči tekst, nego ima bubicu. Do pre pet-šest godina, dok se nisu razvile bubice koje ne smetaju kamerama, on je na svojim kolegama glumcima lepio kartone sa tekstom koji treba da izgovori, što govori o tome do koje mere ga je zanimalo ono što snima.

„I dalje je genijalan u tome, nema govora. On promisli svoju ulogu i sve, ali on je glumac u onom renesansnom smislu. Ide od sela do sela i svira i peva za pare i šta god da ti daš, to je tvoja krivica“, zaključuje sagovornica Oka.

Depardje je poznat po tome da poslednjih godina ne uči tekst, nego ima bubicu. Do pre pet-šest godina, dok se nisu razvile bubice koje ne smetaju kamerama, on je na svojim kolegama glumcima lepio kartone sa tekstom koji treba da izgovori, što govori o tome do koje mere ga je zanimalo ono što snima

Biljana Srbljanović

Istoričar Veljko Stanić ne veruje da Depardje ne poznaje kontekst prostora u kojima se kreće, uključujući i geografiju i istoriju tih zemalja, već da je neko ko je bio neukrotiv i ko je želeo da šokira svojim potezima.

„Družio se i sa Fidelom Kastrom, tako da ne bih u tome video neku naročitu političku strategiju“, navodi Stanić.

ŽERARD DEPARDJE: SIROMAŠNI “SELJAK SA BOKSERSKIM NOSEM”

U svojoj autobiografiji Bilo je baš tako, Žerar Depardje sebe naziva „seljakom sa bokserskim nosem“. Rođen je u Šatoruu, u centralnoj Francuskoj. Bili su toliko siromašni da su jeli puževe. Već u desetoj godini počeo je da se bavi ilegalnim radnjama. Školske raspuste je provodio u javnim toaletima na pariskom aerodromu, gde mu je baka radila kao čistačica, dok je nije napustio u trinaestoj godini pošto je bio optužen za krađu.

U svoj ispovesti navodi da se kao dete prostituisao, pomagao lopovima u pljačkanju grobova. Ipak, njegov život se preokrenuo. Umesto beskućnika, Depardje je postao multimilioner zahvaljujući jednom lovcu na talente koji mu je platio školu glume.

Dramska spisateljica Biljana Srbljanović Depardjea opisuje kao vrlo specijalnu ličnost koju iz više razloga nazivaju „sveti monstrum“. Potiče iz toliko siromašne porodice u kojoj nisu međusobno ni govorili, a nije završio ni osnovnu školu.

DEPARDJE, RAMA I KURTI: Najavili novi projekat u Tirani

„To je ona vrsta neobrazovanja i nekomunikacije u onomatopejama kao danas što imamo decu koja komuniciraju sa ‘E, de si, e’. I sa druge strane, iz želje za potpunom slobodom, ta totalna anarhija koja je vladala, i to ne sa nekim smislom, kao sad smo odlučili da budemo slobodni, hipici su roditelji pa je anarhija među decom, nego jedno užasno siromaštvo gde se nisu uopšte bavili decom, on je bukvalno sam sebe napravio ni iz čega“, ističe Srbljanovićeva.

Dečak koji je jeo puževe, snimio je više od 170 filmova. Godine 1991. nominovan je za Oskara za ulogu Sirana de Beržeraka i osvojio Zlatni globus za Zelenu kartu. Bio je i grof Monte Kristo, a pamtimo ga kao i šarmantnog debeljucu iz Asteriksa i Obeliksa.

„Pre nekih tridesetak godina u njujorškom Njuzviku je pisalo da je Žerar Depardje heroj sa hiljadu lica. To je trebalo da znači, zapravo, da je on umetnik jedne raskošne snage, da je glumio i bandite i policajce, profesore, ali i velike istorijske ličnosti. Mi ga možda više znamo kao komičara u velikim komercijalnim uspesima francuske kinematografije, međutim, on je izrazito dramski glumac“, kaže Veljko Stanić.

MILOŠEVIĆ I MI: Depardje igrao bandite i policajce, profesore, ali i velike istorijske ličnosti

IZDAJA FRANCUSKE

O Depardjeu kao biznismenu svet je pričao 2012. godine, kada je francuski predsednik Fransoa Oland najavio povećnje poreza na 75 odsto za superbogate. Depardje je optužio vladu socijalista da kažnjava njegov uspeh, kreativnost i talenat. Otišao je u Belgiju i rekao da želi da se odrekne francuskog državljanstva, što je u francuskoj javnosti okarakterisano kao „jadan nepatriotski čin“.

Jedan od najuglednijih francuskih časopisa u oblasti umetnosti izašao je sa naslovnicom na kojoj je bio crno-beli portret Depardjea ispod kog je pisalo „1948-2013. To je bio Depardje“.

„Užasno je čudno jer na toj vrsti patriotizma insistiraju najviše desničari, a njega su najviše napadali levičarski mediji zbog tog odnosa prema socijalističkom predsedniku, jer on je vratio pasoš. I to je problem, u stvari, to je nešto što se ne radi tamo, i tako krenuo grlom u jagode i tako iz čistog besa, kao sad će da se preseli u Belgiju. Jedan čovek toliko transagresivan, on kako ždere tako i živi i on nema uopšte granicu ni u čemu“, navodi Biljana Srbljanović.

So na ranu francuskom društvu, bilo je prihvatanje ruskog državljanstva, koje mu je uručio lično Vladimir Putin. Slika njihovog zagrljaja iz Sočija obišla je svet, pa i oni koji nisu Depardjea znali po ulogama, saznali su ko je zahvaljujući ovom kontroverznom činu. O prijateljstvu sa Putinom napisao je: „Obojica smo mogli da postanemo bitange. Kada je imao 15 godina, kao ni na mene, niko se ne bi kladio na njega ni u jedan peni“.

Nesumnjivo da je u francuskom društvu postojala jedna rusofobija koja je pratila sliku Rusije i Vladimira Putina u zapadnim medijima, napominje Stanić. Sa druge strane, bio je to jedan ambivalentan odnos jer je ruska kultura još od 19. veka bila veoma važna u Francuskoj. Tih godina se održavala velika izložba u Luvru, „Rusija sveta zemlja“.

„Ali nije samo Rusija, Depardje je u isto to vreme imao izlete i u Čečeniju, Uzbekistan, otkrio je koliko je tamo popularan, imao je razne poslovne aranžmane“, podseća istoričar.

Ono što je nama zanimljivo je Depardjeov aranžman u Crnoj Gori. Nakon sastanka sa Milom Đukanovićem u Podgorici, izjavio je da želi da postane ambasador crnogorske kulture u svetu i snima filmove u Crnoj Gori. Pomalo ironično, mediji su prenosili da u Crnu Goru dolazi po još jedan pasoš, koji na kraju nije dobio.

„Čovek koji je toliko bio sklon različitim skandalima prosto ne može bez takve vrste preteranosti“, zaključuje istoričar Veljko Stanić.

U pogledu filma, na sreću, uskoro nas čeka još jedno preterivanje. Dvojica najkontoverznijih francuskih umetnika pojaviće se u istom filmu igrajući sebe – Žerar Depardje i Mišel Uelbek.

TEKST: RTS/SErbian Times FOTO: Wikipedia

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *