“Baš kao i Teslina, i moja familija po majci dolazi iz Like. Osim istog geografskog porekla i velike sličnosti sa našim najvećim naučnikom, ja sam i identične visine kao i Tesla (1.90m), doduše nešto malo teži, šali se Vladimir dok nas vodi kroz Muzej

Ovih dana proslavili smo 163 godina od rođenja Nikole Tesle, najvećeg genija koji je ikada hodao planetom Zemljom. Tim povodom prošetali smo do Teslinog muzeja u Krunskoj ulici u Beogradu…i tamo naleteli na – Njega!

Jednostavan sivi sako, bele rukavice, isti oni mrki brkovi i prodoran pogled ličkog gorštaka… Je li java ili san?

Nit je java, niti je san, nego je glavom i brkovima –Vladimir Perić, službeni kustos muzeja Nikole Tesle. Ovaj etnolog koji posetiocima muzeja demontrira Tesline pronalaske izgleda u najmanju ruku kao njegov dvojnik.

A reklo bi se i da su nešto u rodu…

Predloženo je da angažujemo glumca koji bi dodatno animirao najmlađe. Dao sam predlog da se zaližem i obrijem bradu i tako smo spontano našli rešenje. Kada smo to prvi put isprobali efekat je bio sjajan. Muzej je kasnije uradio repliku Teslinog odela po mojoj meri, a naravno i rukavica

Vladimir Perić

-Baš kao i Teslina, i moja familija po majci dolazi iz Like. Osim istog geografskog porekla i velike sličnosti sa našim najvećim naučnikom, ja sam i identične visine kao i Tesla (1.90m), doduše nešto malo teži, šali se Vladimir dok nas vodi kroz Muzej.

Ko je došao na ideju da se nađeš u ulozi Nikole Tesle?

-Organizatorka jednog događaja za učenike sa Balkana, u okviru kog su sarađivali Muzej Nikola Tesla i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, predložila je da angažujemo glumca koji bi dodatno animirao najmlađe. Dao sam predlog da se zaližem i obrijem bradu i tako smo spontano našli rešenje. Kada smo to prvi put isprobali efekat je bio sjajan. Muzej je kasnije uradio repliku Teslinog odela po mojoj meri, a naravno i rukavica.

Iako nisam glumac, trudim se da uđem u “njegovu kožu” dok govorim onu standardnu priču o detaljima iz Teslinog života i njegovim najznačajnijim izumima, citate iz autobiografskih dela. Pogotovo kada je ispred mene mlađa publika, tako da deca imaju kompletan doživljaj

Vladimir Perić

Kako izgleda tvoj radni dan?

-Godinu dana već radim kao kustos zadužen za organizaciju gostujućih izložbi. Samo u specijalnim prilikama se pojavljujem obučen kao Tesla, što uvek prvo izazove iznenađenje, a onda osmehe. Još kad počnem o njegovim pronalascima da govorim u prvom licu, utisak je kompletan. Iako nisam glumac, trudim se da uđem u “njegovu kožu” dok govorim onu standardnu priču o detaljima iz Teslinog života i njegovim najznačajnijim izumima, citate iz autobiografskih dela i drugih autentičnih spisa. Pogotovo kada je ispred mene mlađa publika, tako da deca imaju kompletan doživljaj, čitav dramaturški momenat.  

Kako ti doživljavaš tu transformaciju, da li imaš omiljeni citat, Teslinu misao?

-Za mene lično to je velika obaveza, predstavljati jednog od najvećih pronalazača sveta. Za obične laike Tesla je veličina, a kamoli za one koji su malo više krenuli da se bave Teslom i zaključili ko je on u stvari, shvatili njegovu veličinu i značaj. Otud je i odgovornost ogromna, mada muzej sam po sebi nosi veliku odgovornost, jer se zna koga predstavlja i kakvu poruku šalje svetu. Cilj je uzvišen i mora da se pazi.

Šta tebe posebno fascinira od Teslinih otkrića?

-Meni se jako sviđa priča o velikom otkriću obrtnog magnetnog polja i indukcionog motora, koji ga je vinuo u visine i za mnoge važi kao najveći Teslin pronalazak. U tom trenutku svakako je napravilo revoluciju koju živimo i dan danas. Tesla je ta misao sinula u budimpeštanskom Gradskom parku dok je sa svojim drugom Antalom Sigetijem šetao i gledao zalazak sunca. Tom prilikom recitovao je stihove iz Geteovog “Fausta” i odjednom mu se razbuistrila ideja obrtnog magnetnog polja naizmenične struje i otkriva rešenja koja je tražio nekoliko godina. Crta indukcioni motor u pesku, a Sigeti je svedok svega toga. U pitanju je poetski trenutak, ujedno i istorijski, na koji publika odlično reaguje.

Stihovi iz Fausta:„Dan je pri kraju; ono sve dalje sja

hita da drugi oživljava svet.

O, što me krila ne dignu sa tla,

pa za njim večno, da upravljam svoj let!

Divnog li sna dok ono dole kreće!

Ah, kuda lete krila bestelesna

telesna krila vinuti se neće!“

Kakva je reakcija publike? Da li ti kažu da ličite? Šta ih najšešće zanima?

• Kada me najave rečima: „Da Nikola Tesla ustane i pozdravi publiku“ ,ljudi se prvo zbune. Super su ti momenti jer je obično neočekivano. Primer sa nedavne izložbe u Novom Sadu koju su otvorili naša direktorka Ivona Jevtić i gradonačelnik Miloš Vučević, najbolji je pokazatelj koliko se publici sviđa ovaj koncept vođenja ture mene u ulozi Tesle. Vladala je velika zainteresovanost,jer su posle prvog i jediinog planiranog vođenja, tražili da se ponovi, što smo i uradili.

Najčešće mi kažu da ličimo, čak i članovi moje porodice. Što se pitanja tiče, posetioce u najvećoj meri zanima Teslina privatnost i mistična strana njegove ličnosti.

Imamo i ritual na kraju prilikom fotografisanja. Obično izaberem čuvenu Teslinu misleću pozu sa postavljenim prstom na obrazu, koja važi i za najpoznatiju njegovu fotografiju. Tada mi se pridruži i publika i svi zajedno poziramo, tako da taj položaj postaje svojevrsni populani gif, meme.

Svedoci smo Tesline narastajuće popularnosti. Da li misliš da je dostigla zenit ili nas tek očekuje novi talas?

-Broj posetilaca u muzeju raste, sada smo na više od 135.000 godišnje. Tura u muzeju traje 45 minuta, prostor može da primi do 70 posetilaca, pa se neretko dešava i da ljudi moraju da čekaju kako bi videli Tesline najbitnije patente ili neke od 200.000 ličnih predmeta i dokumenata koje muzej baštini. Arhiva je 2003. godine upisana u UNESCO Registar „Pamćenja sveta“, najviši oblik zaštite. Mislim da će pored priče o mašinstvu i tehnici, Teslinih otkrića koji su baza za sve kasnije izume – TV, radio, wifi, bežični prenos energije i drugi, njegova nesebičnost i ukazivanje na to kako bi čovečanstvo trebalo da bude, tek biti stavljeni u prvi plan. Jedan od naziva gostujućih izložbi koje smo imali u Ljubljani, Šangaju, Hofu u Japanu, Nikoziji na Kipru ili onih koje nas očekuju u Milanu i Atini, glasi: „Tesla – čovek iz budućnosti“, u potpunosti oslikava koliko je bio ispred svog vremena, a čini mi se i ispred našeg. Sve više se pominju ideje koje je naslućivao i na koje je aludirao, tako da mislim da nas čeka još mnogo toga u okviru njegovih ideja zemlje kao jedne države, bez granica, sa energijom koja pripada čitavom čovečanstvu. O tome najbolje govore ova dva citata Nikole Tesle, koje često koristim:

 „Veliki je čovek onaj koji svojim umnim darovima i sposobnostima natkriljuje ostale ljude, koji, kao što pčela prikuplja med, prikuplja znanje i otkriva nove istine, ali sve to kruniše ljubavlju prema čovečanstvu da mu pomogne da što pre izađe iz beda koje ga pritiskaju: straha, gladi, neznanja i bolesti. Nisu veliki oni koji ponižavaju čoveka, već oni koji ga uzdižu, koji obogaćuju njegovo duhovno nasledstvo i time pomažu njegovoj duhovnoj sreći.“

„Živimo u vremenu tehničkih otrića koja su bez presedana, koja vode sve potpunijem ovladavanju silama prirode i neutralisanju vremena i prostora. Ali ovaj razvoj, iako doprinosi našem komforu, udobnosti i sigurnosti života, ne ide u pravcu istinske kulture i obrazovanja. Sasavim suprotno, on je destruktivan za ideale…“

Piše: Sanja Ilić Foto: Muzej Nikole Tesle