Mali predlog za kolege i ostale sapatnike… Parkirajte. Trošite. Štedite tek kad strasti namirite. A onda kad vas jednog dana, na nekoj žurci ili rođendanu, upitaju: “Đe su vama ti novci”, umesto izvoda iz banke, pokažite neku fotku iz albuma koja – nema cenu!
Beše lep vikend. Produžen, a uz to i ispunjen druženjem sa dragim ljudima uz neke manje poznate, ali nadasve kvalitetne. Na jednoj takvoj zgodi kakav beše kumin rođendan sretoh momka iz bratske nam Crne Gore.
I malo po malo, kroz priču zaključih da je čovek otprilike prošao isti put koji je i mene vodio ovih godina po Americi, s tim da je on trenutno u onoj fazi u kojoj sam ja svojevremeno stalno ponavljao: “Sve može, ali u kamion ne ulazim!”.
Eh, dugo sam i ja to govorio, tako da je bilo skroz deplasirano da mu sad tu nešto bistrim i pametujem (kao što su i meni nekad pametovali i nervirali me) i da na kraju propovedi mudro zaključim: “Zemljače, kad, tad – eto tebe u kamionu!”
“Da pitam ja tebe samo jednu stvar… Ok, vi u kamionu zarađujete dva puta, tri puta, pet puta više od nas koji ne vozimo. I neka bude, to su hiljade i hiljade svake nedelje. Ali me zanima samo jedno: Đe su vama ti novci?!”
Kako bilo, tek u jednom trenutku, uz meze i Hajneken, kaže momčina iz Montenegra:
“Da pitam ja tebe samo jednu stvar… Ok, vi u kamionu zarađujete dva puta, tri puta, pet puta više od nas koji ne vozimo. I neka bude, to su hiljade i hiljade svake nedelje. Ali me zanima samo jedno: Đe su vama ti novci?!”
Ismejasmo se glasno tom njegovom pitanju, a ja usput pokušah da mu objasnim da nije isti moj i posao onog kamiondžije koji na svaka dva meseca dođe u Čikago da skine prašinu sa svog “majbaha”.
Ja sam kući uglavnom svaki vikend, nekad dan, nekad tri, što bi neki rekli: “tako se gube pare”. E, baš ti koji ne mogu sebi da priušte taj vikend svake nedelje su oni koje treba pitati “Đe su vama ti novci”?
Dobro, nekulturno je zavirivati u tuđi novčanik, pitati koliko ko zarađuje (i onako će ti većina reći i sama, čim se upoznate). Ali sve i da ih pitaš, i da ti pokažu taj petocifren ili šestocifren iznos na računu…
Ili da ti pokažu svoj auto, svoj penthaus, zgradu koju su kupili pa sad stanove izdaju našima jer “moramo se pomagati”…Mislim da nisu razumeli pitanje: Đe su vama ti novci?
Pitanje koje sam malo drugačije razumeo, i na koje bih definitivno drugačije odgovorio, samo što nije bilo ni mesto ni vreme, ipak je rođendan, ko će slušat kamiondžijsku filozofiju…
Moji novci su potrošeni… Na sva ona putovanja o kojima nisam ni maštao jer je bilo glupo maštati o nemogućem. Na sve one vikende i nedelje i mesece provedene sa najdražom osobom i dragim ljudima, pa čak i onda kada je “market goreo”. Na sve slobodne dane koje sam sebi dodelio i nikada nisam zažalio zbog toga. Na sve Stonse, Peperse, Misfitse, Marfise, Bulse, Berse i Stilerse. Na sve sitnice koje su meni sve samo ne sitnice. Tu su moji novci. Sve ostalo je tuđe.
Dakle, svi radimo ovaj posao sa nekim ciljem – da se skućimo, iščupamo iz dugova, pomognemo porodicu, uložimo u nešto treće. Ali tamo nisu moji novci. Pa čak i taj novac kojim sam kupio kamion, ili taj novac koji se odvaja na stranu (znatno sporije nego što mi obećaše zemljaci), tu nisu moji novci. Moji novci su potrošeni.
Na sva ona putovanja o kojima nisam ni maštao jer je bilo glupo maštati o nemogućem. Na sve one vikende i nedelje i mesece provedene sa najdražom osobom i dragim ljudima, pa čak i onda kada je “market goreo”. Na sve slobodne dane koje sam sebi dodelio i nikada nisam zažalio zbog toga.
Na sve Stonse, Peperse, Misfitse, Marfise, Bulse, Berse i Stilerse. Na sve sitnice koje su meni sve samo ne sitnice. Tu su moji novci. Sve ostalo je tuđe.
U albumima, na fotografijama, među suvenirima i u sećanjima. Tamo gde im ništa ne može inflacija, dobar ili loš market, zemljotres i IV svetski rat.
I jednog dana (nadam se ne u ovom veku), kada taj simbol svega, to S sa dve vertikalne rešetke preko sebe, to Božanstvo, njegova uzvišenost Dolar… Kada ga rokne neka inflacija, kada ga pojede kineski Renminbi, Putinova Rublja ili Vučićev astronomski razvoj…biće samo dobar materijal za aviončić od papira ili materijal za pisanje našem ministru).
Dok se to ne desi mali predlog za kolege i ostale sapatnike… Parkirajte. Trošite. Štedite tek kad strasti namirite. A onda kad vas jednog dana, na nekoj žurci ili rođendanu, upitaju: “Đe su vama ti novci”, umesto izvoda iz banke, pokažite neku fotku iz albuma koja – nema cenu!
Piše: Darko NikolSon Ilustracija: SPHINX
