Osnovana je 31. oktobra 1799. godine na zahtev tadašnjeg srpskog dela Zemuna pri Crkvi Svete Trojice, Gornjovaroška osmoletka nikada se nije micala, ali je ipak promenila desetak država i imala isto toliko imena
– Najstarija srpska škola u glavnom gradu smo mi jer već 220 neprekidno radimo. Tačno je da su pojedine škole pre nas počele da rade, ali one ili su prekidale rad ili nisu od samog početka bile namenjene obrazovanju srpske dece”, ističe za naš list Ilija Mirović, direktor zemunske OŠ „Gornja varoš”.
Ova osmoletka osnovana je 31. oktobra 1799. na zahtev življa Gornje varoši, odnosno tadašnjeg srpskog dela Zemuna. U današnjem centru ove opštine u to vreme živelo je nemačko stanovništvo koje je imalo svoje škole. Da bi to imali i Srbi, pri Crkvi Svete Trojice je dozvoljeno da se osnuje škola, što je učinio mitropolit Stefan Stratimirović.
– Prvobitna zgrada škole bila je na istom mestu. Krajem 19. veka napravljena je nova zgrada, sa druge strane crkve, i u tom objektu ona je radila sve do 1968. kada je na starom mestu izgrađeno sadašnje školsko zdanje. Dotadašnja zgrada korišćena je kao drugi deo naše škole pa je pretvorena u školu za obrazovanje odraslih – ukazuje Mirović.
Gornjovaroška osmoletka nikada se nije micala, ali je ipak promenila desetak država. Gotovo isto toliko i imena je imala. Prvobitan naziv bio joj je „Gornjovaroška pučka škola”.
– Škola zaista nikada nije prekidala rad. Jedino vrlo kratko u toku Prvog svetskog rata. Tada je jedna mađarska jedinica bila smeštena u školi. Između dva svetska rata zvala se „Kraljević Andrej”, a posle oslobađanja od okupatora i „Vladimir Nazor”. Mislim da je to najduži period kada nije menjala ime. Dosta bivših đaka je i dalje tako zove – dodaje Mirović, profesor matematike koji je na kormilu osmoletke već punih devet godina.
Sadašnje školsko zdanje podignuto je u vreme gradonačelnikovanja čuvenog Branka Pešića koji je stanovao nedaleko. Pre mesec dana u školskom dvorištu urađen je i mural sa njegovim likom. I on nije jedini. Sa đacima se „druže” i Darvin, Kolumbo, Mokranjac, Betoven, Arhimed, Pitagora, Tesla… Jer, i zidove učionica krase murali koje je prethodnih godina izradio strip crtač Miodrag Ivanović Mikica.
– Mi ga zovemo „srpski Mikelanđelo” pošto je specijalista za zidove. Likovima naših najuspešnijih sportista oslikao je i fiskulturnu salu. Navija da nadogradimo školu kako bi pokazao još kreativnosti – kaže Mirović.
Nadogradnja je i te kako u planu.
– Naš deo grada stalno raste, poput Mirijeva. Nekadašnje kuće sa po jednom porodicom sada menjaju zgrade sa 30, 40 stanova. To utiče i na broj đaka. Ove godine upisali smo tri odeljenja sa po maksimalnih 30 učenika. Radimo u dve smene i zato smo i podneli zahtev za nadogradnju. Trebalo bi da se udvostruči kapacitet škole. Projekat je urađen, sredstava ima, gledaju se imovinskopravni odnosi jer je utvrđeno da u okolini posedujemo više zemljišta nego što je ono na kome je škola trenutno – objašnjava Mirović.
Kada bude dograđena, ova osmoletka imaće dva sprata. Konačno će dobiti i svečanu salu.
U kući znanja u Dobanovačkoj ulici trenutno je 660 đaka u 26 odeljenja i šezdesetak zaposlenih. Ali, iako polako postaje tesna, u njoj čeljad nije besna.
Rado je posećuju ili joj se jave bivši učenici ko što su sportisti Dejan Stanković i Aleksandar Karakašević, violinista Stefan Milenković, režiserka Sanja Beštić, ali i više nekadašnjih učenika koji su sada fakultetski profesori.
U svakodnevicu ove škole vrlo rado prste mešaju i roditelji, bake i deke. Mame i tate pravnici bez problema rešavaju svaku pravnu začkoljicu, pojedine deke dobrovoljno se javljaju za krečenje, mnogi među njima redovno pripremaju događaje u školi.
Tako je lepa tradicija postao školski vašar koji se priređuje dva puta godišnje. Kako kaže Mirović, na tom bazaru redovno se skupi od 100.000 do 120.000 dinara. Od tog novca ugrađene su klime, nabavljena je neophodna oprema, zamenjeno osvetljenje, uređene su zelene površine u školi… Za uređenje dvorišta godinama dobijaju opštinske nagrade, a u poslednje vreme i gradske.
Neumorni su i đaci. Na školskim takmičenjima u prirodnim i društvenim naukama i sportu stalno osvajaju nagrade, a i na maloj maturi godinama su u vrhu među dvadesetak zemunskih škola. Zato svake godine, otkako je Mirović direktor, najbolji učenici koji su znanjem i veštinama promovisali školu idu na nagradni izlet, što je za đake svakako dodatna motivacija.
Đaci se druže sa kornjačom i zečevima
U atrijumu škole deca sa učiteljima uzgajaju biljke i prate njihov razvoj. Već neko vreme tu se druže i sa jednom kornjačom, ali i sa zečevima.
– Sa kornjačom nemamo problema, ali zečevi… Prvo smo imali jednog, onda su roditelji doneli još jednog i sad ih je desetak. Imamo problem što jedu previše, pa ćemo verovatno ove male da izdelimo. Nedavno smo imali posetu predškolaca i najviše su ih oduševili zečevi zbog čega su želeli da upišu baš našu školu – uz smeh prepričava Ilija Mirović.
TEKST: Politika, FOTO: OŠ Gornja varoš
