Srpska proja našla se među 50 najboljih hlebova na planeti. Tu listu nedavno je objavio Si-En-En.
Uz našu proju su mekike iz Bangladeša, kineska pita sa koricama od susama i sira, hrskavi francuski baget, za koji predsednik Makron kaže da treba da dobije Uneskov status. To se isto može tražiti i za našu proju.
Svaka domaćica sa ovih prostora ima svoj recept, jer se danas proja ne pravi samo od kukuruznog brašna. Dodajemo jaja, sir, jogurt, pravimo je od belog kukuruznog brašna, ali i od žutog, palente, koja se u određenoj razmeri meša sa pšeničnim brašnom.
Međutim, ovo jelo nije samo ukusno, već i zdravo.
„Proja je stvarno kraljica ukusa. Standardna proja bi se pravila samo od kukuruznog brašna, soli i vode, ali ove proje moderne su sa čvarcima, pa sa šunkom, sirom… To je čitava lepeza ukusa“, kaže tehnolog Ana Marković.
Prema njenim rečima, sva brašna, to jest ono što se pripremi od njih je visokoenergetska hrana.
„Kukuruzno brašno ne sadrži gluten, te može biti pogodno za ishranu onih posebnih grupa potrošača koji su osetljivi na gluten i zbog toga im je izričito zabranjen. Pored toga, kukuruzno brašno ima nešto veći sadržaj masti, a u njima su vitamini A, D i E, tako da ima malo pojačane nutritivne vrednosti“, istakla je Markovićeva i skrenula pažnju na visok sadržaj vlakana koja su dobra za digestivni trakt.
Međutim, ovo jelo nije samo ukusno, već i zdravo.
Ona navodi da se za belo brašno koriste bele sorte kukuruza, a da nutritivno nema razlika.
Kod tradicionalnih načina mlevenja stepen prerade je manji pa se sve sačuva iz zrna. Tako se i u vodenici sačuva klica kukuruza koja je bogata vitaminima i mineralima koji dospeju u brašno. Takav proizvod je nestabilan i lako užegne, ali je daleko nutritivno vredniji nego obično brašno
Uvreženo mišljenje je da je brašno dobijeno u vodenici bolje.
„Kod tradicionalnih načina mlevenja stepen prerade je manji pa se sve sačuva iz zrna. Tako se i u vodenici sačuva klica kukuruza koja je bogata vitaminima i mineralima koji dospeju u brašno. Takav proizvod je nestabilan i lako užegne, ali je daleko nutritivno vredniji nego obično brašno“, objasnila je Markovićeva.
Kvalitet hrane u Srbiji je, navodi Markovićeva, daleko viši od hrane u regionu.
„Pratimo sve trendove, i evropske i svetske. Navike naših potrošača su drugačije i mi moramo da ih pratimo“, ukazuje Markovićeva i ističe da je pre dostupnost informacija nego pomodarstvo uslovilo okretanje potrošača ka različitim zdravim vrstama hleba i drugih namirnica.
Ono što može da se preporuči pred sezonu slava je da uz podvarak i sarmu najbolje ide proja, koja pravo iz rerne može da se posluži i kao predjelo, uz kajmak i čvarke.
IZVOR: RTS/Serbian Times
