Stanovništvo Srbije je među najstarijima u Evropi, region je suočen s populacionom krizom zbog malo rađanja i odluka ljudi da odu iz svoje zemlje, a devet od deset zemalja koje se najbrže smanjuju nalazi se upravo u istočnoj Evropi.
Stopa nataliteta najniža je u Bosni i Hercegovini, na vrhu lestvice su takođe Bugarska i Letonija, za koje se očekuje da će za tri decenije da izgube gotovo četvrtinu stanovništva.
Predviđanja su i da će doći do drastičnog starenja stanovništva (populacija), pa će do 2035. godine svaka peta osoba biti starija od 65 godina.
“Vodeća zemlja je Srbija, ona ima najstariju populaciju u regionu, a 2021. je godina kada će Srbija imati više penzionera nego radno sposobnog stanovništva“, rekao je Tim Džuda, dopisnik časopisa Ekonomist.
Manje radno sposobnog stanovništva, ali i odlazak ljudi iz naše zemlje pokreću i pitanje održivosti postojećeg sistema socijalne zaštite.
Vodeća zemlja je Srbija, ona ima najstariju populaciju u regionu, a 2021. je godina kada će Srbija imati više penzionera nego radno sposobnog stanovništva
Tim Džuda
“Nemamo politike za različite uzraste. Ali te politike za različite uzraste nisu politike koje se samo zasnivaju na tome da stimulišu samo populacionu politiku, rađanje, samozapošljavanje. One moraju da budu celovite i održive i da svakom mladom čoveku mora da dâ jasne perspektive da kada bude ostario neće biti sklonjeni građanin”, navela je prof. Jelica Stefanović Štambuk sa Fakulteta političkih nauka.
Sa sličnim problemima susreću se i zemlje u regionu. Lek je, kažu stručnjaci, da uz ulaganja u ekonomiju države istovremeno ulažu i u ljudski kapital – daju mladima prostor za napredovanje i lični razvoj.
“Mi dajemo studentima šansu da u stvari rade na svojim projektima – interdisciplinarnim projektima. I mi ih čak povežemo s studentima globalno, ne samo mentori profesionalcima, nego mi dovodimo npr. studente iz Australije koji rade na projektima zajedno s našim, bosanskim studentima i pokušavaju da naprave neki produkt”, istakao je Damir Mitrić iz Fondacije “BiH Futures”.
Među državama koje mogu da se pohvale demografskom slikom je Švedska.
Ta država je npr. socijalnim politikama pomogla porodicama da balansiraju roditeljstvo i posao – svaki roditelj ima pravo na 18 meseci odsustva s posla, većina kompanija ima vrtiće, a uobičajeni su i fleksibilni radni sati.
Dobar primer mogla bi da bude i Irska, koja je nakon demografskog sloma doživela populacioni bum. Danas ima najveći rast stanovništva od 36 odsto.
Ono što ipak poslednjih dana više muči građane Srbije, jeste loš kvalitet vazduha u Beogradu, Pančevu, Novom Sadu, Beočinu…
Prestonica se danas našla na neslavnom prvom mestu najzagađenijih u svetu. Crveni alarm prema sajtu AirVisual važi i za Nju Delhi, Hanoj, Peking, Skoplje, Bratislavu, Kijev…
Kako su mediji već izveštavali, stepen zagađenosti vazduha varira tokom dana, a najlošiji vazduh udiše se u kasnim večernjim i ranim jutarnjim satima, od ponoći pa do 9.00 sati.
Lekari apeluju da ljudi koji imaju respiratorne tegobe, pacijenti sa kardiovaskularnim problemima i onkološki pacijenti sa malignitetima pluća ne izlaze iz kuće od 8 do 18 časova.
Ako izlazite iz kuće, imajte u vidu da obična hirurška maska ne pomaže. Stručnjaci savetuju korišćenje vlažne maramice ili vlažne maske, jer je voda najbolji rastvarač, a ispiranje usta i nosa pri povratku u kuću je takođe poželjno.
Imajući u vidu da grejna sezona još nije počela, te da su su privatna ložišta i toplane, pored industrije i saobraćaja, glavni zagađivači u našoj zemlji, postavlja se pitanje kakav ćemo vazduh udisati kada zima zaista i počne.
TEKST: RTS/B92/Serbian Times FOTO: Pixabay
