Connect with us

Srbija

OSNIVAČ SRPSKE MENSE OTKRIVA: Kako da razvijete inteligenciju i sprečite da vam deca budu kao biljke, tromi i nezainteresovani!

Published

on

“Pre 10 godina su Amerikanci videli da nešto nije u redu sa decom. Svaka nova generacija je bila slabija u odnosu na prethodne. Slabija pažnja, koncentracija, opšte znanje, slabiji rečnik… Kad odu u školu sve više dece ne može da sedi, da čita i piše… Istraživanja su pokazala da imaju smanjene duboko strukture velikog mozga…

Kada specijalista interne medicine, magistar neurofiziologije, doktor sportskih nauka, osnivač Mense Srbije, član Komiteta za darovitu decu i autor NTC sistema za učenje dr Ranko Rajović zaključi da su deci danas smanjene kognitivne sposobnosti usled majka kretanja, jednostavno vam ostane da se složite. Ili makar zapitate!

“Pre 10 godina su Amerikanci videli da nešto nije u redu sa decom. Svaka nova generacija slabija je bila u odnosu na prethodne dve. Bila im je slabija pažnja, koncentracija, opšte znanje, slabiji rečnik… Kad odu u školu sve više dece ne može da sedi, da čita i piše… Istraživanja su pokazala da imaju smanjene duboko strukture velikog mozga što utiče na smanjenje tih ukupnih sklonosti”, izjavio je Rajović za TV Prva.

DR RANKO RAJOVIĆ Inteligencija ne zavisi toliko od neurona, već od veze između njih

DECA SE DANAS NE IGRAJU NAPOLJU

Nauka dokazuje konkretno šta se dešava u mozgu. A dešava se da je smanjen broj ulaznih impusla u koru velikog mozga. Ako se to dešava iz generacije u generaciju onda deca imaju smanjene sposobnosti.

“To se dešava jer nema kretanja i aktivnosti koje smo mi imali kada smo bili mali. Jedna profesorka iz Kalifornije je pokazala u jednom eksperimentu sa dve grupe genetski istih životinja – jedni su imali vodu i hranu a druge životinje su imale lavirinte… Ova druga grupa je morala da misli. Ta druga grupa misli i kreće se i traži vodu i hranu. Za samo 15 dana druga grupa je bila za 50 odsto inteligentnija. Videlo se pod mikrosokopom, a to je posebno važno, da je ova druga grupa imala veći broj veza između neurona”, objasnio je osnivač Mense i dodao:

“Inteligencija ne zavisi toliko od neurona koliko od veza između njih. Deca se ne kreću danas koliko smo se mi kretali kada smo bili mali. Viđam po gradu da roditelji koriste kolica za decu do njihove čak četvrte godine. Ako znamo da se mozak razvija najviše od druge do pete godine, posao deteta je da se kreće”, upozorio je on roditelje.

UMESTO GLEDANJA U TELEFON, KREĆITE SE Ako imate deset godina, potrebno je 10 km kretanja

Na predavanjima često govori da dete od pet godina mora da se kreće pet kilometara dnevno, a dete od 10 godina, 10 kilometara dnevno.

“Ne mislim na šetnje po ulici u parku već da se vrte, skaču igraju po parku. Mi kada smo bili mali samo u toku igre smo prelazili dnevno po 10 kilometara”, precizrao je dr Rajković.

KOLIKO UTIČE OKOLINA A KOLIKO GENETIKA?

On je otkio da su roditelji često u zabludi jer su naučili da je odnos između uticaja genetike i okoline na razvoj inteligencije 50:50. I kad pitam studente isto mi kažu…

“Ako zamislimo da su mama i tata inteligentni i da su dobili sina. Sad zamislimo da taj sin živi u beloj sobi pet godina i da sa njim ne govori niko ništa. Da li će on biti 100 odsto kao roditelji? Pa neće. Neće biti ni 10 odsto. To je mentalno zaostalo dete. Tu vidimo da je uticaj okruženja 100 odsto.

VEZA NEURONA I KRETANJA Nervni sistem se formira kretanjem FOTO: ColiNOOB/Pixabay

I često onda pitam studente pa koliko je onda genetika? E i genetika je 100 odsto. Moramo tako da gledamo. Genetika je potencijal i važna je 100 odsto, a razvoj potencijala zavisi skoro 100 odsto od okruženja. A neko je studentima je pre 40 godina napisao 50:50. A okruženje danas i pre 30 godina nije ni isto. Zašto onda imamo iste programe?! Ako nema edukacije roditelja, ako ne spreme dete do 6. godine mi ćemo tu puno izgubiti”, istakao je on važnost ovog pitanja.

DA LI VAŠE DETE MOŽE DA SKOČI UNAZAD?

Ovo pitanje je, kako kaže, osnovni zakon biologije.

“Ovo je važno da kažemo zbog roditelja. Živa bića koja se ne kreću su biljke, i one nemaju neurone. Šta će im neuroni… A živa bića koja se kreću imaju neurone. Ako gledamo tako, najsloženiji nervni sistem ima čovek.

Nervni sistem se formira kretanjem, mozak se formira kretanjem, regije mozga se formiraju kretanjem. Ako nema dovoljno kretanja regije mozga neće biti povezane”, rekao je dr Ranko Rajović.

Imamo podatke da npr. u jednom gradu u Sloveniji 60 odsto dece ne može da skoči unazad

Dr Ranko Rajović

Imamo podatke da npr. u jednom gradu u Sloveniji 60 odsto dece ne može da skoči unazad, otkrio je doktor i postavio pitanje “Zašto je to važno?”.

“Važno je jer dete koje ne može da skoči unazad sa četiri godine, možda neće razumeti matematiku u minusu. Jer pokret formira nervne puteve a u tim putevima se nalaze misaoni procesi. To i jeste motiv ovog projekta koji radimo sa ministarstvom, da edukujemo roditelje. Da oni urade svoj deo posao. Pažnja naše dece je 10 minuta… Mora hitno da se reaguje”, apelovao je dr Rajović.

Kako bi se uticalo na trenutnu situaciju, u deset velikih gradova u Srbiji biće organizovana besplatna predavanja za roditelje.

Izvor: Prva.rs/Kurir Foto: StockSnap/Pixabay, Printscreen: Youtube/TV Prva

Continue Reading
Advertisement
1 Comment

1 Comment

  1. Marina

    October 8, 2019 at 9:13 am

    Važno je jer dete koje ne može da skoči unazad sa četiri godine, možda neće razumeti matematiku u minusu. Jer pokret formira nervne puteve a u tim putevima se nalaze misaoni procesi. – pokažite mi dete koje ne može da zakorači unazad, ako je u pitanju analogija sa matematikom u minusu. Priča o kretanju je proizvoljna. Naravno da je zdravo kretati se,to niko ne dovodi u pitanje, ali radikalizacija tog koncepta i njegov presudni uticaj na inteligenciju dovodi do patološkog uzdizanja sporta u kulturi u kojoj je on već na pijedestalu. Dovodi do maltretiranja dece na neprilagođenim i neindividualizovanim čadovima fizičkog vaspitanja. Pametnim te čine barem još dve stvari: čitanje i druženje sa pametnijima od sebe. Ako to radiš, možeš biti nepokretan u kolicima i pametniji od onog ko pika loptu po ceo dan.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *