Connect with us

Srbija

“MOLIM VAS, DVA MESTA ZA DECU! JESMO LI SVI UŠLI, MOGU DA ZATVORIM VRATA?” Ljuba je vozač GSP-a, tihi heroj Beograda sa kojim bi svi da se voze

Published

on

Autobus GSP Beograd na liniji 35 postao je popularan i među onima koji se ne voze ovim delom grada, a trasa kojom prolazi nazvana je “linijom ljudskosti” i to sve zbog jednog vozača. On je Ljuba Marinković, koji voli svoj posao i obavlja ga požrtvovano, uz osmeh i lepu reč upućenu putnicima.

Preko megafona se obraća Beograđanima u autobusu, a nije mu strano da sačeka zadihanog putnika, da kaže “hvala”, “molim”, “doviđenja”.

Glas o njemu na društvenim mrežama prvo je donela jedna Marina, a njen post ubrzo su preneli mediji u zemlji.

“Retko kad se osećam kao ljudsko biće vozeći se gradskim prevozom u Beogradu. Svaki dan gužvanje, stajanje na jednoj nozi, kašnjenje prevoza, nekulturni ljudi, klima koja ne hladi ili grejanje koje radi iako je napolju vruće. Ukoliko teglim gomilu stvari, jer ću biti odsutna ceo dan, idem na okretnicu da bih bar sela, jer ne znam kud bih sa stvarima kad često ne mogu ni sama u autobus da uđem, a kad se vraćam kući, neretko se desi da ne uspem da uđem u prvi autobus koji ide u mom smeru, već čekam da naiđe sledeći. A mogu da zamislim kako je tek roditeljima sa decom, starijim sugrađanima ili nekom ko je bolestan. Na sve to, nesnosne gužve u poslednjih ne znam koliko meseci, učinile su život u ovom gradu dosta težim”, napisla je ona.

Linija 35 – linija ljudskosti Retko kad se osećam kao ljudsko biće vozeći se gradskim prevozom u Beogradu. Svaki dan…

Posted by Marina Nikolic on Среда, 30. октобар 2019.

Zatim je dodala da zahvaljujući Ljubi, već treći dan za redom, ima osećaj da se vozi sa prijateljem.

On je Ljuba Marinković i trenutno vozi na liniji 35. Ulepšava mi dan, a da ga ni ne poznajem. On vozi, ali to nije sve. On prati šta se dešava u autobusu i okolo i koristi razglas da pomogne, olakša, razveseli. Kad on progovori u razglas, svi se sa osmehom pogledaju, atmosfera u autobusu se promeni i više ni najveća gužva ne pada tako teško”, otkrila je ova Beograđanka.

Ona danas, kako priznaje, nije izašla na svojoj stanici, već je produžila do okretnice kako bi prišla vozaču i pitala ga da li on to radi svaki dan.

“Sa osmehom je odgovorio „Da svaki dan.“ Radi ovaj posao već dugo. Ali pre svega voli svoj posao i nije mu teško da se malo više potrudi. I osmeh. Osmeh srećnog čoveka. Osmeh čoveka koji voli svoj posao”, rekla je M.N. i pozvala ljude da podele priču kako bi se Ljubino ponašanje nagradilo ili inspirisalo druge na slične postupke.

“Nadam se, ako se već vozite 35icom (jednom od najgorih linija u Beogradu), da ćete naići na Ljubu koji će vam, bez sumnje, popraviti dan i vratiti veru u ljude…”, zaključila je ona.

“NE RADIM NIŠTA POSEBNO, SAMO SAM NORMALAN”

Novinarske ekipe pronašle su Ljubu kako bi proverile pomenutu tezu.

Kad uđe neko nervozan, ja kažem: ‘Gospođo, polako. Hoćete čokoladicu? Malo šećera? Mogu da vam otpevam nešto, nije problem'”, objašnjava Marinković svoj pristup.

„I oni se nasmeju. Smire se i bude sve ok. Širim pozitivnu energiju.

„U principu se prema svima odnosim kao prema prijateljima koje poznajem 100 godina”, rekao je Marinković.

OTAC TROJE DECE I “PSIHOLOG” ZA VOLANOM

Ljuba će uskoro napuniti 36 godina, iz Beograda je i ima troje dece – četvrto je na putu. Nadaju se da će biti devojčica.

Vozio je autobus od 2008. do 2013, nakon čega je „pohitao za novcem”, da bi se nedavno vratio vozačkoj karijeri, a bavi se i proizvodnjom zamrznutih peciva.

OBOŽAVA SVOJ POSAO: Volim taj kontakt koji imam sa ljudima

Igrao je dugo i fudbal – „malo u Minhenu, malo kod nas” – ali ga je povreda sprečila da uradi nešto više.

Zato sad ponovo vozi autobus i to na liniji 35 – od novobeogradskog Bloka 20 do groblja Lešće – što „obožava” da radi.

„Volim taj kontakt koji imam sa ljudima, volim da širim pozitivu i pomognem gde god mogu. Onda ništa nije teško”.

Marinković ističe da on zapravo „ne radi ništa posebno, samo posmatra okolinu”.

„Na primer, ako vidim da je neko ušao sa detetom na srednja vrata, onda na razglasu kažem da im se napravi mesto da sednu. Isto je ako uđe neko stariji, trudnice ili invalidi. A kad vidim da je neko namršten i tmuran trudim se da ga nasmejem. Posmatram okolinu, shvatim šta je kome potrebno i u 90 odsto slučajeva mi uspe”, navodi on.

Posmatram okolinu, shvatim šta je kome potrebno i u 90 odsto slučajeva mi uspe

Znači psiholog?

„Pa, može se reći”, odgovara uz osmeh.

Dugo je odbijao trenutak slave koju su mu priredili novinari,

„Više puta su mi ljudi govorili da moju priču treba neko da objavi, a ja nisam hteo – nema potrebe, radim ovo zato što sam ja takav, a ne da bi neko to čuo ili video. Ipak, onda sam pomislio da bih možda mogao da inspirišem druge da budu pozitivniji”, kaže Marinković.

Proteklih meseci u Beogradu su saobraćajne gužve bile svakodnevne, jutarnji i popodnevni špic prelili su se i na ostale delove dana, dok je grad često bio potpuno paralisan zbog protesta i saobraćajnih radova.

Kako biti pozitivan u takvom okruženju?

„Moj moto u životu su strpljenje i pozitivna energija. Uvek kažem – živi svaki sekund. Ne kasnije, ne posle, ne nekad… Sad. Živi svaki sekund, zato što ti živiš u toj gužvi. I taj sekund je sastavni deo života. Mislim da se ništa ne postiže na buku, žurbu i jurbu. Jednom mi je stric rekao ‘vozi me polako, da stignem na vreme’ i to mi je ušlo u glavu”, objašnjava Ljuba.

Marinković smatra da se brzinom ništa ne postiže.

Moj moto u životu su strpljenje i pozitivna energija. Uvek kažem – živi svaki sekund. Ne kasnije, ne posle, ne nekad… Sad. Živi svaki sekund, zato što ti živiš u toj gužvi. I taj sekund je sastavni deo života

„Život danas jeste 200 na sat, ali moj moto je polako. Strpljenje, pozitivna energija i sve bude super”.

Ljuba ima i recept kako da svima bude lakše.

„Treba svako da gleda da ispravi svoj stav, ne tuđe greške. To mi je uvek bio moto, kad bi svako kontrolisao sebe i radio sve na najbolji mogući način koji može, nikome ništa ne bi moglo da se zameri. Nisam ja ništa posebno, samo sam… Normalan. Mislim da bi svi tako trebalo da se ophode i prema komšijama i prema poznanicima i prema nepoznatim ljudima… To je normalno ponašanje. Samo pozitivan stav. Kakve su ti misli takav ti je život, zaista je tako”, prepričava ovaj vozač svoju filozofiju u životu.

Možda onda ne bude čudno što je jedan vozač autobusa ljubazan prema svima.

TEKST: Serbian Times/BBC na srpskom FOTO: Facebook/Marina Nikolic

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *