Svi smo mi zaspali za volanom na sekund, ali neki su u tom momentu pokupili nekoga u zaustavnoj traci. Svi smo mi bar jednu poruku poslali za vreme vožnje, ali nekome se baš tada dogodio udes ispred kamiona. Svi mi znamo da osuđujemo druge, a ni u čemu nismo bolji. Samo smo imali više sreće…
MESTO ZBIVANJA: Raj, pakao, čistilište, mesto sa kog se još niko nije vratio da potvrdi postoji li uopšte…
-Osoba A, predstavite se…
-Ja sam mrtav. Radio sam dobro plaćen posao. Jednog dana, koji se ni po čemu nije razlikovao od nekoliko stotina prethodnih, u deliću sekunde sve se promenilo. Sve čega se sećam je velika eksplozija, i nakon toga sam se stvorio ovde. Za sve je kriv kolega koji se predstavlja kao osoba C.
-Osoba A, da li ste vi možda radili zajedno sa osobom C na minskom polju?
-Ne.
-Osoba B, predstavite se.
-Ja sam mrtav. Radio sam dobro plaćen posao. Jednog dana, koji se ni po čemu nije razlikovao od nekoliko stotina prethodnih, u deliću sekunde sve se promenilo. Sve čega se sećam je da sam krenuo na pauzu da obavim malu nuždu…Kada sam otvorio vrata, na mene je naletela osoba D. Od tada sam ovde.
-Osoba B, da li ste vi možda radili sa osobom D na gradilištu?
-Ne.
-Osoba C, predstavite se.
-Ja sam mrtav. Radio sam dobro plaćen posao. Jednog dana, koji se ni po čemu nije razlikovao od nekoliko stotina prethodnih, u deliću sekunde sve se promenilo. Sve čega se sećam je eksplozija gume, i kako pokušavam da vratim cisternu u moju traku. Onda sam se stvorio ovde sa osobom A, koja je bila u suprotnoj traci.
-Osoba C, vi ste znači kamiondžija, kao i osoba A?
-Bio sam.
-Osoba D, predstavite se.
-Ja sam mrtav. Radio sam dobro plaćen posao. Jednog dana, koji se ni po čemu nije razlikovao od nekoliko stotina prethodnih, u deliću sekunde sve se promenilo. Zaspao sam za volanom na sekund, skrenuo u zaustavnu traku na milisekund, tamo je stajala osoba B. Nisam mogao da živim sa tim, i zato sam sada ovde.
-Osoba D, dakle i vi ste kamiondžija, kao i osoba B?
-Bio sam…
Četiri mladića. Četiri priče. Četiri sudbine. Promenjene u deliću sekunde, koji nije morao da se desi ali se ipak desio, i to baš njima. A uvek su mislili “pa neće se to meni desiti”.
Kad god bi pročitali novu vest o kolegi kojeg je neko u pet ujutru zakačio pored puta i ubio na licu mesta… Kad god bi pročitali vest o kolegi kojeg su zatrpale cevi na istovaru… Kad god bi pročitali vest o kolegi koji je sa svojim timskim kolegom nastradao u sudaru sa cisternom…Kad god bi pročitali vest o kolegi koji se ugušio na spavanju, ili umro od srčanog udara pri buđenju…
Osoba A, B, C i D su možda izmišljene, ali ove nabrojane vesti nisu. One su samo deo onoga što se prečesto dešava u ovom poslu. Jedan mali deo, ali dovoljan da oduzme život. Drugi, takođe mikro deo, su vesti o uništenim životima. O svima onima koji su pošteno radili ovaj posao, ali su zbog jedne mikro greške ugrozili druge, i tako uništili svoj život.
Svi smo mi zaspali za volanom na sekund, ali neki su u tom momentu pokupili nekoga u zaustavnoj traci. Svi smo mi bili neiskusni vozači, ali neki su svoje neiskustvo skupo platili. Svi smo mi bar jednu poruku poslali za vreme vožnje, ali nekome se baš tada dogodio udes ispred kamiona. Svi smo mi uleteli bar jednom prebrzo na izlaz, ali neko je baš tada vozio tovar koji je bio visok.
Svi mi znamo da osuđujemo druge za stvari koje mogu bilo kome da se dese, ali osuđujemo jer se nisu desile nama. A ni u čemu nismo bolji, samo smo imali više sreće. Isto kao što mnogi gledaju nas ostale, i sve što znaju je kolika je plata, a ovo ostalo ih ne zanima. I zato kada vide šofera sa torbom, misle da je ta torba puna para.
A unutra su zapravo njegova glava, i njegova sloboda.
I on ih uredno spakuje svako jutro, sa nadom da se neće valjda baš njemu to desiti.
*Posvećeno svima koji zbog osamnaest točkova leže. Pod zemljom, ili na drvenoj klupi.
Piše: Darko Nikolson Foto: https://www.thoughtleadersllc.com
