Connect with us

Amerika

INTERVJU, OTAC TURBO, PRAVOSLAVNI SVEŠTENIK: Spas iz pakla droge i magije našao sam u pravoslavlju i duhovnosti!

Published

on

Volim srpski narod i srpsku duhovnost. Iskustvo Srba odjekuje u dubini moje i duše svih afroameričkih pravoslavaca. Srbi su stradali 500 godina pod Turcima, zapad ih je izdao više puta…Srbi su ljudi koji stoje čvrsto na zemlji, koji znaju uživati ​​u životu…

Pravoslavni sveštenik, otac Turbo Qualls je u svom životu zaista išao putem kojim se ređe ide. Kalifornija njegove mladosti bila je svet šarenih slika, droge, muzike, magije čemu nije mogao da se odupre ni mladi Afroamerikanac koji je bio fasciniran pank subkulturom.

Zarađivao je za život baveći se tetovažom, a slobodno vreme provodio družeći se sa umetnicima, ali i ljudima kojima je kultura bila pokriće za druge stvari. A onda je jednog dana zaista video zlo, u njegovom najsirovijem obliku. I odlučio da pokuša da promeni svoj život tako što će, za početak promeniti sebe. Pravoslavlje se pojavilo iznenada, otkrilo mu neka drugačija poimanja stvarnosti, zainteresovalo ga svojom iskrenošću i skromnošću, pored svih drugih religija, koje su “prosto sijale”.

U ekskluzivnom intervjuu za Serbian Times Otac Turbo otkriva kako je tokom godina pronašao sebe, ponekad prateći tragove u mrklom mraku, i naposletku postao duhovnik koji pomaže bližnjima da nađu svoj put u današnjem surovom svetu lišenom dobrote.

TETOVAŽE, TRAGOVI BIVŠIH ŽIVOTA: Otac Turbo Qualls, paroh crkve Svete Marije od Egipta u Mizuriju

Bilo je vrlo divlje, zavodljivo i puno opasnosti, ali isto tako je bilo vrlo poučno i naučilo me da preispitujem način na koji funkcioniše “svet”. Doživeo sam mnogo boli tokom tih godina, a upravo ta bol okrenula me je da pružim srce Bogu i mojim bližnjima.

Otac Turbo

Na početku, kažite nam nešto o svojoj mladosti, životu pre crkve… Gde ste rođeni, kada ste prvi put imali kontakt s religijom? Jesu li vaši roditelji bili religiozni, u kom duhu su vas odgajali?

-Rođen sam u Kaliforniji. Moji su roditelji bili ono što bih nominalno smatrao hrišćanima ili hršćanima samo u kulturološkom smislu. Majka mog oca, moja baka, bila je učiteljica veronauke u Pentakostalnoj crkvi, što je imalo dubok, ali suptilan uticaj na to kako su moji roditelji odgajali moju sestru i mene. Poslani smo u hrišćansku osnovnu školu, gde su nas učili o Bibliji i protestantskom hrišćanstvu, tako da sam imao vezu, sa Religijom sam živio čitav svoj život, ali tek kad se moja majka razbolela, njezina vera postala je više od kulturnog aspekta njenog života i počela je duboko pobožno i revnosno odnositi prema Bogu. Preobraćenje moje majke kasnije je bilo primer i vodič za moje vlastito preobraćenje.

Kao mladić ste pripadali pank pokretu u Kaliforniji, radili kao tatu-umetnik. Kako pamtite taj period svog života?

-Bilo je vrlo divlje, zavodljivo i puno opasnosti, ali isto tako je bilo vrlo poučno i naučilo me da preispitujem način na koji funkcioniše “svet”. Doživeo sam mnogo boli tokom tih godina, a upravo ta bol okrenula me je da pružim srce Bogu i mojim bližnjima. Zahvalan sam na borbi i tuzi koja mi je to donela. Bog je to iskoristio da mi pomogne da postanem čovek.

BRIGA O BLIŽNJIMA: Svojim životnim iskustvom u stanju je da pomogne mnogima

Ključnu ulogu odigrao susret sa jednim pravoslavnim parom za koji je moja supruga radila. Pozvali su nas na večeru, a ispred ulaza u njihov dom bila je Hristova ikona. Skoro sam se onesvestio kad sam to video i nisam mogao da shvatim zašto ima takav uticaj na mene. Nikad pre toga nisam čuo za pravoslavlje, ali sam bio odlučan da saznam

Kada ste imali prvi kontakt sa pravoslavnom religijom? Šta vas je privuklo pravoslavlju, šta ste prepoznali u njemu?

-Postojala je u Kaliforniji pank rok grupa koja je promovisala ideje Pravoslavnog pokreta mladih “Smrt svetu” (Death to the World). Ta estetika je bila nešto što sam zakačio u prolazu, ali je ključnu ulogu odigrao susret sa jednim pravoslavnim parom za koji je moja supruga radila. Pozvali su nas na večeru, a ispred ulaza u njihov dom bila je Hristova Ikona. Skoro sam se onesvestio kad sam to video i nisam mogao da shvatim zašto ima takav uticaj na mene. Pitao sam tog gospodina celu noć za vreme večere o tome. Nije mi rekao puno osim da su pravoslavni. Nikad pre toga nisam čuo za pravoslavlje, ali vidio je da sam odlučan da saznam, pa mi je dao knjigu o pravoslavlju. Pročitao sam je te iste večeri, kada smo se vratili kući. To mi je promenilo život.

Kako ste odlučili da postanete sveštenik? Gde i kada se to dogodilo?

-Otkako sam ostavio iza sebe burnu mladost i postao kršćanin, uvijek sam imao želju služiti Bogu. Bilo je samo pitanje dana. Zaređen sam u Kanzas Sitiju, đakona sam postao 2015, a sveštenik 2018. Sveštenički poziv je moja najveća radost i moj najteži teret. Nisam ga odabrao kao posao, ali osetio sam poziv da to postanem kada sam se prvi put susreo sa pravoslavljem 2005. godine.

Recite mi nešto o Svetom Mojsiju Crnom (Saint Moses the Black) i njegovom značaju?

-Sveti Mojsije Crni veliki je svetac u pravoslavnoj crkvi, koji je ostavio iza sebe život u zločinu (bio vođa bande razbojnika koji su lutali dolinom Nila) i postao ugledni monah i sveštenik u Egiptu u četvrtom veku nove ere. Bratstvo Svetog Mojsija Crnog organizacija je koja postoji kako bi se olakšalo rasno pomirenje i širilo pravoslavlje na sve Amerikance, ali posebno Afroamerikance i manjinske zajednice koji nisu bili u kontaktu sa pravoslavljem. Važnost Bratstva je u tome što mi nastojimo služiti Crkvi pomažući joj da ispuni veliku Isusovu zapoved po kojoj valja tražiti Isusove učenike među svim narodima.

BRAĆA PO VERI: Kaže da su ga sveštenici iz drugih pravoslavnih crkava uglavnom dobro prihvatili

Često sam meta čudnih pogleda, a ponekad me pitaju jesam li Kopt ili čak musliman. Mogu reći da su neki uznemireni što sam sveštenik, ali znam da je ponekad teško prihvatiti nešto što je neobično

Šta nam možete reći o istoriji pravoslavne zajednice Afroamerikanaca u SAD? Koliko dugo postoji i koliko ljudi broji danas?

-Ta zajednica raste iz dana u dan, kako sve više i više ljudi uči da je pravoslavlje izvorno učenje Hrista i apostola. Ne znam koliko tačno ima afroameričkih pravoslavaca. Fra Rafael Morgan bio je prvi afroamerički svećenik, zaređen je 1907. Nije postojao drugi afroamerički svećenik sve dok fra. Moses Beri, koji je moj mentor, nije zaređen 90-ih godina prošlog veka.

MEĐU SVOJIMA: Sa srpskim sveštenicima na proslavi 800 godina autokefalnosti

Kako su vas prihvatila braća u Kristu iz drugih pravoslavnih crkava?

-Uglavnom veoma dobro! Često sam meta čudnih pogleda, a ponekad me pitaju jesam li Kopt ili čak musliman. Mogu reći da su neki uznemireni što sam sveštenik, ali znam da je ponekad teško prihvatiti nešto što je neobično. Znam za mnoge ljude koji smatraju da je pravoslavlje samo kulturološki fenomen, i ne shvataju da je to pravo hrišćanstvo.

Ovo je veb portal koji uglavnom čitaju američki i Srbi širom sveta, pa me zanima u kakvim ste odnosima sa Srpskom pravoslavnom crkvom u Americi? Kada smo se prvi put sreli u manastiru Svetog Save u Libertyvilleu, video sam mnoge srpske sveštenike kako Vam radosno prilaze i razgovaraju sa vama, gledajući vas kao svog brata…

-Volim srpski narod i srpsku duhovnost. Iskustvo Srba odjekuje u dubini moje i duše svih afroameričkih pravoslavaca. Srbi su stradali 500 godina pod Turcima, zapad ih je izdao više puta… Srbi su ljudi koji stoje čvrsto na zemlji, koji znaju uživati ​​u životu i, kako mi kažemo, „biti realni“. Razgovarao sam s prijateljem koji je srpski monah sa Svete Gore i on mi je poverio kako se oseća ugodnije sa Afroamerikancima koje je upoznao u SAD-u u odnosu na mnoge “bele” Amerikance, jer su i oni “na zemlji” a ne kruti i preokupiran drugim, materijalnim stvarima. Imam crnog prijatelja kome je u vrtiću najbliži prijatelj bio Srbin, i ponovio je to isto – da se može osećati ugodno i iskreno pored Srba.

Jeste li upoznati sa životom i delima srpskih svetaca, znate li nešto o Svetom Savi, Svetom Mardariju, Svetom Pavlu…?

-Da, upoznat sam sa njihovim delima i rečima, molim im se i trudim se da ih se setim onoliko često koliko mogu.

BLISKOST SA SRBIMA: Otac Turbo uzima pričest od vladike novogračaničkog Longina

Sloveni i Grci su bili diskriminisani generacijama od strane WASP (Belih Anglo-Saksonskih Protestanata) dok se nisu uspeli asimilirati. Morali su se osloniti jedni na druge kako bi preživjeli u ovoj zemlji, što je vrlo slično načinu na koji su Crnci pokušali preživeti u Americi

Znate li nešto o Srbiji, našoj istoriji, kulturi, možda o značajnim Srbima iz modernog doba, poput Novaka Đokovića…?

-Iskreno, bolje poznajem srpskom duhovnost i srpsku crkvenu istoriju. Ali sam otvoren i želim da naučim više o savremenoj srpskoj kulturi i istoriji.

Negdje sam pročitao da ste napisali da je “iskustvo crnaca u SAD-u mnogo bliže iskustvu nekih pravoslavnih naroda iz “stare zemlje” od iskustva prosečnog belog Amerikanca…Možete li nam to objasniti?

-Iskustvo onih pravoslavnih koji su došli iz “Stare zemlje” (istoka Evrope) iskustvo je borbe. Tek kada su ove zajednice ovde izrodile dve ili tri generacije, počele gubiti svoju kulturu i istoriju borbe, počeli su ih doživljavati kao “bele”. Sloveni i Grci su bili diskriminisani generacijama od strane WASP (Beli Anglo-Saksonski Protestant) dok se nisu uspeli asimilirati. Morali su se osloniti jedni na druge kako bi preživjeli u ovoj zemlji, što je vrlo slično načinu na koji su Crnci pokušali preživeti u Americi, ali je naš put još i teži jer se naš fizički izgled toliko razlikuje od “kalupa” dominantne kulture.

Zašto Afroamerikanci prelaze u pravoslavlje i šta mislite o budućnosti ove zajednice?

-Prelaze jer to je život i istina hrišćanstva. Moji preci imali su dublje i pouzdanije razumevanje hrišćanstva od vlasnika robova i osnivača Amerike. U pravoslavlju se ta dubina, lepota i istina više ne skrivaju. Pravoslavlje je budućnost i nada Afroamerikanaca.

PUT ISKUPLJENJA: Turbo Qualls

U mladosti ste, pre nego što ste postali hrišćanin, koristili drogu, čak i čarobnjaštvo i magiju… Kako se ta prekretnica dogodila u vašem životu?

– Kad ste mladi, mislite da sve znate, da ste nepobedivi. Gledanje realnog, stvarnog zla, je sve to promenilo. Kad se to dogodi, imate dva izbora: Život ili smrt. Zahvaljujući Božjoj milosti, On mi je pokazao put ka pravom životu, put Pravoslavlja.

Šta danas kažete mladima koji su u sličnoj situaciji kao Vi nekada?

-Bog ima milosti, Bog je strpljiv i ispunjen ljepotom i ljubavlju. Bog te voli i želi da imaš život pun dostojanstva, ljubavi i svrhe. Kažem im da su napravljeni da budu nešto više i bolje od načina na koji žive (ako ne žive duhovni život).

DUHOVNOST ZA KOJU SE IZBORIO: Otac Turbo je prešao težak put do života koji danas živi

Iskustvo crnaca u SAD je mnogo bliže iskustvu nekih pravoslavnih naroda iz “stare zemlje” od iskustva prosečnog belog Amerikanca. Sloveni i Grci su bili diskriminisani generacijama od strane WASP (Beli Anglo-Saksonski Protestant) dok se nisu uspeli asimilirati. Što je vrlo slično načinu na koji su Crnci preživljavali u Americi

Šta Vam kažu drugi Afroamerikanci kad čuju da ste Pravoslavci, oni koji ne poznaju dovoljno pravoslavno kršćanstvo?

-Oni su uglavnom radoznali, ponekad su zbunjeni i ne žele o tome da razgovarajui. Ali uglavnom su vrlo zainteresovani i odmah osete istinu pravoslavlja.

Recite nam nešto o Vašoj Parohiji u Mizuriju, koliko ljudi okuplja…

-We are about 44 families..170 or so. We have a lot of young families and single young people who are creative, sincere and charitable. Nas ima oko 44 porodice..170 ljudi ukupno. Imamo puno mladih porodica i pojedinaca, mladih ljudi koji su kreativni, iskreni i dobrotvorni.

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto: Privatna arhiva/Goran Pikula

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *