Connect with us

dogadjaji

INTERVJU, ANA DIVAC (VIDEO): Za vreme rata smo se tajno družili sa Rađom, bilo je opasno vreme, ali nije uništilo naše prijateljstvo

Published

on

Za Dinu nije bilo iznenađenje ono što je Divac rekao u Kući slavnih, oni znaju šta misle jedan o drugome. Mislim da je Rađa odličan predstavnik hrvatske nacije, kao što je i Vlade pravi reprezent srpskog naroda. Obojica su dobri ljudi koji žele sve najbolje svojoj zemlji. Šta može biti lepše od toga?!

Žene slavnih sportista uglavnom se zadovoljavaju time da ostanu u senci svojih muževa, da se smeškaju, tu i tamo ispoziraju za slikanje… Ana Divac se ne uklapa u taj profil.

Supruga našeg proslavljenog košarkaša, odskora i člana Kuće slavnih u Springfildu, svojim je, prvenstveno humanitarnim radom, zaslužila da izađe iz senke i progovori o onome čemu je posvetila poslednje decenije svog života.

Ulazak Vlade Divca u košarkaški Panteon, Fondacija Divac, koju predvodi upravo Ana, iskoristila je da organizuje donatorsko veče u restoranu “Dawson” u Čikagu, na kome je prikupljeno 44.000$ za obnovu Tehničke škole u Vladičinom Hanu, čiji učenici, iako rade u teškim uslovima, postižu sjajne rezultate.

A mi smo iskoristili to veče kao priliku da uradimo intervju sa Anom, koja se veoma retko oglašava u medijima…

ZAHVALNOST HUMANIM LJUDIMA: Ana Divac na donatorskoj večeri u restoranu “Dawson”

Rekli ste večeras da čovek nije bogat dok to nema sa kim da podeli… Šta je ono što Vas čini srećnom u ovom humanitarnom poslu?

-Meni je posebno zadovoljstvo kada vidim da ljudi čine dobre stvari zajedno. Da se malo osvrnem na ono što je Vlade rekao na ceremoniji u Kući slavnih… Samo tim može da napravi uspeh, ne pojedinac. Kada se udružimo u nekom pozitivnom i lepom cilju i rezultati mogu da budu veliki. Ponekad mi je žao kada ljudi koji doniraju novac nisu u prilici da vide kako taj njihov novac može da napravi razliku u nečijem životu… To je za mene najlepši deo ove priče, kada sretnete ljude u Americi, Srbiji, širom sveta, koji Vam priđu i kažu kako su bili korisnici sredstava Divac fondacije i koliko im je ta pomoć značila. Ne samo ta konkretna materijalna pomoć, već činjenica da je neko mislio na njih, da se u tim najtežim trenucima nisu osećali sami.

Imamo u Srbiji stipendiste kojima pomažemo sa 100$ mesečno, što njima mnogo znači. Ali najlepše u tome je što su svi oni volonteri, i što kroz njihov rad, pomaganje starijim osobama ili deci u pripremama za prijemne ispite, razvijaju taj osećaj da vrediš i značiš samo ukoliko pomažeš drugima. Život je inače mnogo težak i strašno dosadan ako se samo zasniva na plaćanju računa i na svakodnevnim obavezama, osećate se nekako mali. Sve dok ne osetite tu dimenziju da svojim radom možemo da promenimoe druge živote. Tako postajemo Božji ljudi i vidimo Boga na delu. To su i jedini trenuci kada ja plačem. Nikada ne puštam suzu u privatnom životu, ni u susretu sa teškim pričama ljudi koje srećemo u našem radu…Samo onda kada vidim da je došlo do promene, da smo skrenuli tok nečijeg života ka boljem i uspešnijem i promenili ga zauvek. Moram i da napomenem da smo mi samo kanal kroz koji dobri i humani ljudi pomažu onima kojima pomoć treba. Takvih dobrotvora je do sada bilo oko hiljadu i mi smo im veoma zahvalni, kaže Ana Divac za Serbian Times.

Naša bazična ideja jeste da se ljudima ne poklanjaju pare, već da im se da neki posao. Da im se pruži prilika da nešto rade ili da se, kao što je slučaj sa decom, edukuju da bi sutra mogli da nađu posao

Kako ste saznali za probleme dece u Vladičinom Hanu, za koje je večeras prikupljana pomoć?

-Mi puno radimo sa osnovnim i srednjim školama u Srbiji, postoje otvoreni konkursi na koje se direktori tih škola prijavljuju. To je jedan od načina kako saznajemo za decu i institucije kojima je potrebna pomoć…

U vašim aktivnostima najviše ste okrenuti obrazovanju, edukaciji… Zašto smatrate da je to važno?

-Naša bazična ideja jeste da se ljudima ne poklanjaju pare, već da im se da neki posao. Da im se pruži prilika da nešto rade ili da se, kao što je slučaj sa decom, edukuju da bi sutra mogli da nađu posao. Između davanja pomoći i omogućavanja ljudima da sami zarade novac i plate svoje račune, izabrali smo ovo drugo, jer mislimo da je bolje i svrsishodnije. Tako se ljudima vraća ponos i samopouzdanje, oni nisu puki primaoci nečije pomoći, već sami grade svoju budućnost. Bez edukacije, bez obzira da li je u pitanju poljoprivreda, neki zanat ili škola, apsolutno ne možemo da napredujemo u poslu. Duzmem primer onog najvećeg, Nikole Tesle, koji, bez obzira na svoju genijalnost, ne bi mogao u Americi da napravi ono što je napravio da nije prethodno stekao neko obrazovanje. Sve što radim, radim misleći na svoju decu. I svoj toj deci pomažem na način na koji bih pomogla i mojoj deci, pokušavam da sagledam stvari iz njihovog ugla.

Ako se svi radujemo kada neki naš sportista ode u neki NBA tim, zašto se ne bi radovali kada neki naš naučnik ili stručnjak ode u neki od najboljih univerziteta ili firmi u svetu.

Ana Divac

Svedoci smo da sve više te dece, obrazovane i pametne, odlaze iz Srbije u potrazi za boljim uslovima školovanja a ponekad i golom egzistencijom. Koliko je to dobro ili loše, s obzirom da ta deca obrazovanje koje su stekli u Srbiji koriste negde drugde i daleko?

-Ja ne mislim da je to tako velika tragedija. Imamo kao narod taj neki običaj da kukamo na sve… Avioni ne kasne samo kod nas, nego svugde u svetu. Ako se svi radujemo kada neki naš sportista ode u neki NBA tim, zašto se ne bi radovali kada neki naš naučnik ili stručnjak ode u neki od najboljih univerziteta ili firmi u svetu. Šta je važno…da ta ista deca, kada naprave nešto u svetu, gde reprezentuju našu zemlju i steknu ekstra znanja, to na neki način vrate i oduže se ljudima i zemlji koja ih je školovala.

To se, na žalost, retko dešava. Između ostalog i zato jer država izgubi interesovanje i kontakt sa tim ljudima…

-Moja iskustva iz Fondacije su drugačija. Mislim da su mediji prenosioci uglavnom loših vesti, a ima mnogo pozitivnih informacija koje ne možemo da pročitamo u štampi. Ja sam svoje roditelje napustila sa 18 godina i nikad to nisam doživela kao neku tragediju, već naprotiv, kao stepenicu gore. Svet je jedno veliko priostranstvo gde svako od nas može da nađe svoje mesto, pod uslovom da ne zaboravimo ko smo i odakle smo došli. To što smo poneli iz svoje zemlje, bez obzira koliko ponekad bilo loše, može samo da nas ojača i natera da budemo bolji. I kada nešto naučimo i ojačamo, treba i da vratimo jedan deo tamo gde smo dobili prva znanja. I naravno, treba da budemo inspiracija ljudima koji su ostali tamo.

Na ceremoniji u Springfildu, u Kuću slavnih, ste bili porodično, sa decom. Šta ste pomislili kada ste videli sve one velike i poznate ljude koji su došli da odaju počast Vašem mužu?

-Bilo je zaista lepo. Ja stvarno ne znam kakav je taj osećaj kada si deo nečeg što je najbolje na svetu i to sam baš pitala Vladu dok smo sedeli tamo. To je verovatno trenutak kada se vratiš u detinjstvo i pomisliš: “Da li je moguće da sam ja među 500 najvećih svih vremena?” Toliko ih, kažu, trenutno ima u Hall of Fame… Taj osećaj, sećanja gde si sve bio i spoznaja dokle si na kraju stigao, je verovatno nešto neprocenjivo i drago mi je da je Vlade to doživeo. A i uvek je lepo biti među uspešnim ljudima, jer oni su realniji, manje sebični i više spremni da podrže i pomognu, nemaju komplekse da treba da se dokazuju nekome…

MRŽNJA JE VIDLJIVIJA, ALI LJUBAV OSTAVLJA DUBLJE TRAGOVE: Ana Divac

Narodi na Balkanu moraju širiti pozitivnu energiju. Znam da to nije lako, ljudi su isfrustrirani, život je težak, ali to je jedini put. Ljubav je najjača energija i to ništa ne može da pobedi i promeni. Mržnja je vidljivija, ali je ljubav trajnija, ostavlja mnogo dublje tragove.

Divac je na tom prijemu održao jedan upečatljiv govor, o kome se i dalje priča. Naročito je ostao zapažen onaj deo u kome govori o bivšim Jugoslovenima kao jednoj porodici koja to ostaje bez obzira na svađe i sukobe…

-Ja stvarno volim ceo Balkan, ne delim ljude po naciji i veri jer mislim da se suštinski dele samo na dobre i loše, i mnogo mi je žao zbog onoga što su ljudi na Balkanu prošli. To je bila velika tragedija, ali se nadam da će dobri ljudi na kraju da pobede i da će se promovisati ta dobrota, a ne neke stvari koje nas dele. Narodi na Balkanu moraju širiti pozitivnu energiju, a negativne stvari ostaviti po strani. Znam da to nije lako, ljudi su isfrustrirani, život je težak, ali to je jedini put. Ljubav je najjača energija i to ništa ne može da pobedi i promeni. Mržnja je vidljivija, ali je ljubav trajnija, ostavlja mnogo dublje tragove.

Kakva je bila reakcija Dina Rađe i Radenka Dobraša, koji su zajedno sa Nikolom Lončarom, kao bivši Divčevi saigrači, sedeli u publici?

-Za njih to nije bilo iznenađenje jer se mi vrlo dobro poznajemo, znamo šta mislimo jedni o drugima. Prošli smo razne stvari zajedno, viđali smo se sa Dinom i za vreme rata, tajno, jer su bila takva, opasna i luda vremena. Mislim da je Rađa odličan predstavnik svoje, hrvatske nacije, kao što je i Vlade pravi reprezent svog naroda. Obojica su mnogo dobri ljudi koji žele sve najbolje svojoj zemlji. Šta može biti lepše od toga?!

Razgovarao: Antonije Kovačević Foto&Video: Goran Pikula

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *