Connect with us

aktuelno

DŽULIJAN ASANŽ: Australijski Don Kihot koga su pobedile vetrenjače

Published

on

Na samom početku, Asanž to nije krio, njegova meta su bili Rusija, Kina i zemlje centralne Azije, ali su se koplja ipak slomila na Sjedninjenim Američkim Državama. Sve je počelo od čuvenog “slučaja apač” kada su američki vojni helikopteri hladnokrvno ubili 18 nedužnih civila u Iraku…

Dok se Švedska i SAD tuku kome će Džulijen Asanž biti isporučen kao zakasneli novogodišnji poklon, Amerikanci su odlučili da dopune svoju optužnicu na osnovu Zakona o špijuniranju. Tako bi, umesto pet godina zatvora, koliko je predviđeno za plasiranje poverljivih dokumenata u javnost. Asanž mogao da bude osuđen na smrt.

S druge strane, u Švedskoj, koja ga tereti za silovanje od pre gotovo deceniju, Asanž bi u najgorem slučaju mogao da dobije doživotnu robiju. I nije neki izbor, priznaćete.

I dok Britansko ministarstvo unutrašnjih poslova kalkuliše kome da ga izruči, da vidimo ko je čovek koji je ustalasao svet i napravio od njega “nesigurnu kuću” za sve velike sile i njihove administracije, ko je moderni Don Kihot koga su, kao i njegovog knjiškog pandana, savladale vetrenjače. Bar tako izgleda u ovom trenutku.

Sve je počelo sada već davne 2006. godine kada je Džulijan Asanž osnovao sajt “Vikiliks”, takozvanu “Vikipediju bez cenzure”, kako je opisao nakon osnivanja, u želji da sve ono što se štimuje, ulepšava ili (po potrebi) nagrđuje, a onda servira javnosti, rasvetli u izvornom obliku.

Na samom početku, Asanž to nije krio, njegova meta su bili Rusija, Kina i zemlje centralne Azije, ali su se koplja ipak slomila na Sjedninjenim Američkim Državama. Sve je počelo od čuvenog “slučaja apač” kada su američki vojni helikopteri hladnokrvno ubili 18 nedužnih civila u Iraku, a zatim se nastavilo brižljivo skrivanim dokumentima, fotografijama i video snimcima iz Avganistana, Iraka, onim u kojime je dokumentovano mučenje zatvorenika u Gvantanamu… Vikiliks i njegov tvorac punili su naslovne strane širom sveta, a Asanž je te 2010. godine proglašen ličnošću godine na dva kontinenta – po izboru čitalaca francuskog “Monda” i američkog “Tajm” magazina.

I kad se činilo da je na dobrom putu da pobedi u ratu sa najmoćnijim službama i nauči pameti najveće svetske sile, usledio je kontraudarac “čuvara tajni”. Čelsi Mening, transrodni vojni analitičar i najveći Asanžov “saučesnik u zločinu”, uhapšena je 2013. i osuđena na čak 35 godina zatvora! Upravo je Čelsi ta koja je zahvaljući pristupu koji je imala bazama tajnih podataka, uz hakerske veštine Asanža uspela da dešifruje i dostavi preko 250.000 poverljivih dokumenata i depešea Stejt Departmenta “Vikiliksu” koji je zatim to stavio na javni uvid svima koji su to želeli da vide. Njeno hapšenje bila je samo predigra u lovu na Asanža, koji je nedugo zatim pritvoren u Britaniji. Na njegovu sreću, pre američke, na adresu policije u Londonu stigla je optužnica iz Švedske, koja ga je teretila da je tokom predavanja u Stokholmu silovao jednu damu.

TRANSPARENTNOST ZA DRŽAVU, PRIVATNOST ZA NAS OSTALE: Asanž sa motivom Vikiliksa

Nakon što je optužnica (ispostaviće se na kraju) privremeno povučena, pušten je iz zatvora uz određene uslove kaucije, ali ga Britanci ubrzo optužuju za kršenje uslovne kazne, te izdaju nalog za hapšenje. Shvatajući šta se valja iza brda, Asanž nalazi utočište u ambasadi Ekvadora u Londonu. Na tome može da zahvali tadašnjem ekvadorskom predsedniku Rafaelu Korei, koji je bio u lošim odnosima sa SAD i imao hrabrosti da podrži Asanžovu misiju.

Asanž je proveo sedam godina u ambasadi, u maloj kancelariji koja je pretvorena u spavaću sobu. Tamo je živeo sa svojom mačkom, Džejmsom. U spavaćoj sobi je imao krevet, lampu, malu kuhinju, tuš i spravu za vežbanje. Tokom boravka u ambasadi ugostio je Lejdi Gagu i Pamelu Anderson, a na maloj terasi držao je konferencije za medije i obraćao se pristalicama.

Ali odnosi sa ekvadorskom vladom su se pogoršali kada je 2017. za predsednika države izabran Lenin Moreno. To je postalo očigledno prošle godine kada je Asanž dobio pravila ponašanja, odnosno kućni red. Morao je da počne da plaća internet, hranu i pranje garderobe. Takođe, saopšteno mu je da mora bolje da vodi računa o mački i da čisti kupatilo.

RAT ZA ASANŽA: SAD i Švedska bi da mu sude, Australija želi da ga vrati kući

Zbog ovakih stvari sve češće su se pojavljivale špekulacije da je Ekvadorcima dosta Asanža. Tome u prilog išao je i povoljan kredit koji je Ekvador dobio od Amerike, kojoj je predsednik Moreno, za razliku od njegovog prethodnika, postao blizak saveznik. Ipak, navodno su ključni razlog za ukidanje gostoprimstva bile Morenove fotografije na kojima predsednik, u vreme uvođenja velikih mera štednje u Ekvadoru, uživa u luksuznoj hotelskoj sobu uz još luksuzniji “doručak u krevetu”, a koje je Asanž distribuirao preko Vikiliksa.

A onda je na Tviteru Moreno napisao da je „strpljenju došao kraj” zbog Asanžovog „agresivnog i nevaspitanog” ponašanja. Ukinut mu je azil a istog dana londonska policija ga je strpala u pritvor. I kako Velika Britanija za delo koje ga tereti može da izrekne maksimalnu kaznu od “samo” dvanaest meseci, moraće u narednim danima da odluči kome će ga isporučiti, SAD ili Švedskoj. U trku se uključila i Australija, u pokušaju da Asanža vrati u domovinu i izvuče ga iz zatvora “Belmarš”, najstrožijeg u Velikoj Britaniji, gde pod punim obezbeđenjem čeka dalji razvoj situacije.

“Nomen est omen” (Ime je sudbina”) govorili su stari Rimljani. Tako su i Asanžova sudbina i životni put “kojim se ređe ide” izgleda bili zacrtani još u samom startu. Roditelji malog Džuliana, naime, razveli su se ubrzo nakon njegovog rođenja, brakorazvodna parnica je išla preko leđa mališana koji se od rane mladosti isticao osećajem za pravdu i nepravdu. Nemirnog duha, nigde se nije dovoljno dugo zadržavao, promenio je čak četiri koledža, studirao matematiku, fiziku, neurologiju i filozofiju, ali ništa nije okončao. Kao da je znao da ga na kraju puta čeka misija kojoj će posvetiti život. Misija koju u njemu nije ubio ni “Belmarš”, najstroži zatvor u Velikoj Britaniji, iz koga je prkosno poručio svojim sledbenicima i poštovaocima:

“Nastavite da se borite. Vi to možete!”.

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

Copyright © 2019 Serbian Times.