Connect with us

Srbija

BEOGRAĐANIN ŽIVORAD SLAVI 100. ROĐENDAN: “Uvek sam u hodu, tri sata na suncu, a onda malo trčkaram”

Published

on

Beograđanin Živorad Marković danas je proslavio 100. rođendan, a iako tvrdi da ne poseduje specijalan recept za dug život, ipak u prilog mu ide to što nikad nije pio alkohol i pušio, kao i to što se svakodnevno kreće, čak i trči!

Puna trpeza slatkiša i đakonija u domu Živorada Markovića za njegov 100. rođendan. A on priznaje da ga dobar apetit i dalje drži i da voli da jede slatkiše, kako nekada tako i sada. Za dug život kaže da nema recept, normalno je živeo, nikada nije mislio na godine, kod lekara ne ide, radio je, ali se i odmarao i družio.

Izjutra obavim fiskulturne radnje, ručne proste vežbe. Onda u 10 sati obično izlazim i pravim krugove

Živorad

Godine ga ne sprečavaju da i dalje vodi aktivan život i bude u pokretu.

Izjutra obavim fiskulturne radnje, ručne proste vežbe. Onda u 10 sati obično izlazim i pravim krugove, otprilike nekada prođem pet mesnih zajednica, nekada tri, nekada dve. Leti kada je lepo vreme i uveče izađem sat i po, dva sata. Uvek sam u hodu. Idem na pijac, idem u prodavnice, kupujem, nosim i to dobro nosim”, opisuje slavljenik svoj uobičajeni dan.

Kao što ne odustaje od slatkiša, tako ne odustaje od ni od sunčanja.

“Mislim da mi je sunce mnogo doprinelo ovim godinama, ja po pet sati mogu da ležim i ležim na suncu. Ne mogu da vam pokažem – crn sam. Do pre dve godine odlazio sam u komšiluk na Bežanijskoj kosi od 10 do tri sata na suncu, posle se malo tuširam i izađem da malo prošetam. Tamo uglavnom ležim i malo trčkaram. Svaki put potrčim, par stotina metara”, otkrio nam je Marković.

Kaže da društvo vršnjaka više nema, i da je od 24 kolege koji su se 1970. uselili u zgradu, on ostao jedini.

“Na ulazu nemam nijednog muškog partnera. Ja sam jedini od 24 koji smo se uselili negde novembra, decembra 1970. godine. Ja sam jedini ostao, a ima šest žena, ondašnjih supruga”, kaže Marković.

Mislim da mi je sunce mnogo doprinelo ovim godinama, ja po pet sati mogu da ležim i ležim na suncu

Živorad

Govoreći o životu nekada i sad, kaže da je velika razlika i to vidi po svojim unukama, koje rade po ceo dan i zauzete su, bez vremena za odmor.

Unuka Anđelka nedavno ga je provozala po Beogradu da vidi šta se sve u njemu promenilo.

“Unuke su mi dobre, poslušne, mnogo me vole i uvek me štite. I ja sam prema njima dobar”, ocenjuje Živorad.

Za kraj poručuje da ne zna dokle će da živi, niti ga interesuje, a mladima savetuje da budu disciplinovani, da rade, da budu mirni, tolerantni, da se druže i da lepo žive.

“Da rade i sa radom da lepo žive”, savetuje ovaj stogodišnjak.

PODRŽITE RAD SERBIAN TIMES-a, donirajte putem linka.

TEKST: N1, FOTO: Printsceen/N1

Continue Reading
Advertisement
Click to comment

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *